Prekomerna reaktivna energija
Pekomerna reaktivna energija
Nedavnim izmenama tarifnog sistema uvedena je kategorija prekomerna reaktivna energija. Evo objašnjenja o čemu se tačno radi.
Reaktivna energija
Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, što plastičnije opisuje njen karakter), sa stanovišta fizike je onaj deo ukupne isporučene električne energije koji se troši na uspostavljanje i održavanje magnetnog polja u električnim mašinama. Najveći potrošači reaktivne energije su elektromotori i transformatori. Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog činjenice da njena potrošnja ne doprinosi korisnoj snazi mašine. Sa druge strane bez potrošnje reaktivne energije električna mašina ne bi ni mogla da radi. Strogo govoreći reaktivna energija je mnogo širi pojam i javlja se i kod potrošača kao što su: frekventni regulatori, soft starteri, jednosmerni pogoni, ispravljači, itd. Detaljnije o teoriji i praksi reaktivne energije biće više reči u nekom od sledećih postova.
Značaj reaktivne energije
Iako se ne pretvara u korisni rad, sva potrebna reaktivna energija mora se isporučiti potrošačima. U u slučaju deficita reaktivne energije dolazi do nestabilnosti u radu EES. Pored toga što zauzima prenosne i proizvodne kapacitete, prilikom prenosa reaktivne energije nastaju i značajni gubici u provodnicima i transformatorima. Takođe padovi napona u sistemu imaju najvećim delom uzrok u reaktivnoj komponenti struje. Sve navedeno je razlog zbog čega elektrodistribucija naplaćuje isporučenu reaktivnu energiju i stimuliše potrošače da smanje potrošnju iste. Stoga je i uveden tarifni stav „prekomerna reaktivna energija“ sa dvostruko višom cenom koštanja, kako bi se nadoknadili gubici usled prekomerne potrošnje reaktivne energije.
Tehnički optimum
Proizvodnja i distribucija reaktivne energije tehnički je predviđena planom proizvodnje EES. Očekivane vrednosti utrošene reaktivne energije kreću se oko 30% od utrošene aktivne energije i ta vrednost se smatra da je tehnički optimalna. Što se tiče stabilnosti, u EES postoje rezerve reaktivne snage i za režime rada koji nisu optimalni. No, kada se kapaciteti EES dovedu do granice po više osnova, tj. previsoke potrošnje i aktivne i reaktivne energije, pa i vršne snage, rezerve se brzo istroše i sistem funkcioniše blizu granice stabilnosti. Autori tarifnog sistema su pokušali da cenovnom politikom smanje pritiske na EES po pitanju vršne snage i reaktivne energije i stimulišu racionalnu potrošnju potrošača. Stoga je uvedena kategorija: prekomerna reaktivna energija.
Prekomerna reaktivna energija
Prema odredbama novog tarifnog sistema, reaktivna energija čija potrošnja nije tehnički opravdana se klasifikuje kao „prekomerna“.
Kako je određena granica faktora snage od 0.95
Gore je pomenuta granica tehničkog optimuma, tj. režim u kome je utrošena reaktivna energija manja ili jednaka jednoj trećini utrošene aktivne energije tj. Q/P=1/3. Ovaj uslov se dalje može transformisati u tan fi=Q/P, tj. fi=arctan(Q/P), gde je fi ugao između napona i struje. Za Q/P=0.33, ugao fi je oko 18 stepeni. Odavde je cos fi = P/S = 0.95. Ovaj odnos je najčešće naziva i faktor snage ili cos fi, iako strogo gledano postoji razlika, ali za sada nećemo komplikovati. Autori tarifnog sistema su usvojili ovaj limit kao granicu tehnički opravdane potrošnje reaktivne energije. Vrednost faktora snage od 0.95 jeste i tehnički i ekonomski opravdana.
Faktor snage objekta i elektroenergetska saglasnost
Podsetićemo sve privrednike da je poslednjih četrdesetak godina jedan od uslova za dobijanje elektroenergetske saglasnosti da faktor snage novog objekta bude veći od 0.95. Prema odredbama istog dokumenta vlasnici objekata su u obavezi da održavaju prosečni faktor snage iznad granice od 0.95. Zbog toga skoro sve fabrike imaju instalirana postrojenja za kompenzaciju reaktivne snage. Sve ovo govori u prilog tezi da su autori srpskog tarifnog sistema postupili korektno u cilju da ipak rasterete EES, a da ne preopterete privredu.
Za utrošenu reaktivnu energiju sa faktorom snage boljim od 0.95 cena reaktivne energije (za potrošače na niskom naponu) je 0.704 din./kVArh. Za utrošenu reaktivnu energiju sa lošijim faktorom snage cena je 1.408 din./kVArh. Stoga postoji značajna finansijska motivacija da se potrošnja reaktivne energije smanji.
Ovim izmenama tarifni sistem EPS je postao sličan tarifnim sistemima u Evropi. Većina tarifnih sistema evropskih zemalja, u nekim segmentima, ima i strožije kriterijume. Dalja značajnija unapređenja tarifnog sistema u Srbiji biće moguća sa deregulacijom tržišta električne energije kod nas.