U našoj industrijskoj praksi postoji zabluda vezana za polazak asinhronih motora – da zbog čestih polazaka motora dolazi do povećanja ukupne vršne snage fabrike. Zbog te pogrešne pretpostavke mnoge fabrike su ušle u projekte ograničenja struje uključenja motora, ali do smanjenja vršne snage nije došlo. S obzirom da se ovo pitanje često postavlja, evo više detalja.
Primer iz prakse
U postupku ilustracije koristićemo snimke polaska asinhronog motora 450 kW, koji pogoni kompresor vazduha. Motor se napaja sa dva izvoda, a merenja su izvršena na jednom izvodu tako da vrednosti struje i snage na grafikonima treba pomnožiti sa dva. Metoda upuštanja je zvezda-trougao. Motor startuje neopterećen.
Na slici 1 prikazana je efektivna vrednost struje u izvodu tokom polaska motora. Jasno se vidi visoka vrednost struje u polasku (sprega zvezda) – 2400 A, zatim tranzijent prilikom prebacivanja iz zvezde u trougao, i na kraju postupno opterećivanje kompresora do nominalnog
opterećenja – 810 A.
Slika 1: Efektivna vrednost struje polaska motora
Odmah se vidi da je efektivna vrednost struje polaska izrazito visoka, ali sa snimka efektivnih vrednosti struja ne može se zaključiti odnos aktivne i reaktivne komponente struje tokom polaska, što je od suštinskog značaja za merenje vršne snage.
Na slici 2 je grafik aktivne snage tokom polaska. Jasno se vidi da je aktivna snaga motora u procesu polaska u sprezi zvezda (280 kW) značajno manja od snage nominalno opterećenog motora (450 kW). Istinu govoreći postoje dva tranzijenta vršne snage prilikom uključenja kontaktora zvezda tj. trougao odakle se verovatno začela zabluda o probijanju vršne snage. Ovi udari kratko traju, nekoliko desetina milisekundi, i ne nose nikakvu značajnu aktivnu energiju, što je važna činjenica za određivanje vršne snage. Naime maksigraf tj. uređaj za merenje vršne snage, meri srednju a ne trenutnu vrednost aktivne snage!
Slika 2: Aktivna snaga motora tokom polaska
Na slici 3. se vidi da je reaktivna snaga tokom polaska motora oko 1500 kVAr, što je oko 5 puta veće od reaktivne snage po završetku zaleta – 340 kVAr. Na ovoj slici se vidi i da je reaktivna snaga opterećenog motora (420 kVAr) tek 20-ak % veća od reaktivne snage neopterećenog motora, što je iz teorije već poznato.
Slika 3: Reaktivna snaga motora tokom polaska
Prostim poređenjem snaga sa slika 2. i 3., jasno je da je tokom polaska ovog motora aktivna snaga (280 kW) značajno manja od reaktivne snage (1500 KVAr). Šta više, aktivna snaga tokom polaska je manja i od nominalne snage. Odavde je jasno da polazak motora pomoću sprege zvezda trougao ne doprinosi povećanju vršne snage ništa više no što doprinosi nominalni režim rada motora. Dodajmo na to da polazak traje nekoliko sekundi, a u slučaju motora velikih snaga i pod opterećenjem najviše nekoliko desetina sekundi, pa je jasno da aktivna snaga tokom polaska ne može iole značajno doprineti vršnoj snazi.
Zaključak
Struja polaska motora, u sprezi zvezda-trougao ili direktnim priključenjem na mrežu, je izrazito reaktivne prirode. Ovakvi polasci motora doprinose u stvari porastu potrošnje reaktivne energije. Aktivna komponenta struje tj. aktivna snaga, ima relativno nisku vrednost tokom polaska motora i pogotovo u sprezi zvezda-trougao ne prelazi nominalnu vrednost. Odavde je jasno da polazak motora ne doprinosi povećanju vršne snage fabrike, ma koliko se često događao.
Nazad na prethodnu stranicu
